Sunce je izvor svetlosti i topline i oduvek je značilo život. Ono daje snagu organizmu, oslobađa od umora i stresa jer u mozgu podstiče lučenje endorfina, podiže raspoloženje, podstiče cirkulaciju i metabolizam. Sunce omogućava stvaranje vitamina D koji je važan za razvoj i normalno funkcionisanje koštanog sistema. Ni estetski faktor nije zanemarljiv; preplanula, tamna koža, skriva nepravilnosti i nedostatke i postala je na neki način sastavni deo atraktivnog izgleda, ali u današnje vreme, kada poznajemo brojne neželjene posledice izlaganja suncu i pre svega cenimo zdravlje kože, kriterijumi lepote kože sve se više pomeraju u smeru svetlijeg tena. Dakle, sa suncem trebamo da budemo umereni i oprezni jer sunce može imati višestruke neželjene ili čak štetne uticaje na kožu. Osim estetskih problema sušenja i starenja kože, kao posledica neumerenog izlaganja suncu, nastaju i razne bolesti: dermatoze, alergije, rak kože i vrlo zloćudni pigmentni tumori. Posebno treba voditi brigu o madežima i dodatno ih zaštititi pri izlaganju suncu kako bi se sprečio razvoj malignog melanoma. Tamnjenjem koža stvara prirodnu zaštitu od prodiranja ultraljubičastih zraka u dublje slojeve. Razlikujemo VI tipa kože prema odgovoru na izlaganje letnjem suncu tokom 30 minuta. Tip I imaju ljudi izrazito svetlog tena kojima sunce izaziva opekotine, a nikad pigmentaciju, kod tipa II uz opekotine katkad nastaje i pigmentacija. Dakle za tip I i II možemo reći da su izrazito osetljivi. Tipovi III, IV i V su manje osetljivi, oni su najzastupljeniji u našoj populaciji. To je koža koja lako tamni, a nastajanje opekotina je ređe (tip III). Tipu VI pripada crna rasa i to je najotporniji tip kože na sunce. Koža tipa I najugroženiji je od nastajanja melanoma, a na koži tipa VI melanom nastaje vrlo retko. Uzimajući u obzir individualne varijabilnosti tipova kože i već toliko spominjane rupe u zaštitnom ozonskom omotaču, suncu se treba izlagati umereno i pravilno se zaštititi tokom izlaganja. Najpre treba izbegavati izlaganje suncu od 11 do17 sati kada je sunce najjače ili, ako je nemoguće izbeći boravak na otvorenom, pokriti telo odećom, a neotkrivene delove tela namazati kremom sa visokim zaštitnim faktorom. Tokom sunčanja treba koristiti zaštitne kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom od 20 do 50 i paziti na dovoljan unos tečnosti. Sunčanje u početku treba biti vrlo kratko, dok koža malo ne potamni, odnosno stvori sama svoj zaštitni sloj od prodiranja UV zraka u dublje slojeve. Trajanje izlaganja polako se produžava. Ako se dogodi ono što zapravo niko ne želi, a to je da izgorimo na suncu, potrebno je da se neko vreme skloni sa sunca, maže izgoreli deo kože kortikosteroidnim kremama, uzimati antihistaminik tri dana i pređe na dijetni režim ishrane, uz dovoljno tečnosti (čajeva), bez gaziranih pića. Pre izlaganja suncu potrebno je kožu zaštititi iznutra, obezbediti joj potrebne nutrijente, vitamine i minerale i voditi računa o dovoljnom unosu tečnosti. Za lakše tamnjenje kože i ujednačen ten značajni su vitamin A ili beta karoten, ali ne treba zaboraviti i na vitamine B grupe. Kada govorimo o lepoti u letnjem periodu, svakako treba spomenuti i kosu i nokte koji često nastradaju u kontaktu sa suncem i morem. Kosa postaje suva, lomljiva, bez sjaja, nokti pucaju, listaju se. Potrebna je mehanička zaštita koliko je moguće, dakle smanjiti boravak na suncu, nositi šešire i kape, kosu ispirati slatkom vodom. Naravno, lepa kosa i nokti najviše zaise od pravilne i uravotežene ishrane koja dovoljno zelenog povrća, jaja, crvenog mesa i bele ribe. Naime, ove namirnice su između ostalog dobri izvori vitamina i minerala potrebnih za kosu i nokte. U svakom slučaju, kako bi bili sigurni da nam ništa od toga ne nedostaje, možemo ishranu obogatiti vitaminima B kompleksa, vitaminom H ili biotinom, folnom kiselinom, pantotenskom kiselinom, a od minerala pre svega gvožđem, bakrom, jodom i cinkom.

Saznaj više

Stiglo je leto, a sa njim i pripreme za odlazak na godišnji odmor. Neželjeni pratilac letovanja je vrlo često cistitis tj. upala mokraćne bešike. Nagla promena temperature, kao što je izlazak iz klimatizovanih prostorija na vreo vazduh ili ulazak u hladnu vodu posle sunčanja, kao i duži boravak u bazenu u kome voda nije dovoljno čista mogu biti krivci za upalu bešike.

Saznaj više

Ishrana u trudnoći ima direktan uticaj na zdravlje novorođenčeta, zato u ovom razdoblju svaka žena treba da pripazi na ishranu kako bi detetu i sebi obezbedila potrebne količine hranljivih materija.

Saznaj više

Vitamin C svakako je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih vitamina i to ne bez razloga. Pripada grupi hidrosolubilnih vitamina (vitamini koji se rastvaraju u vodi) što znači da se lako izlučuje iz našeg organizma. S obzirom na to da naš organizam nije u stanju da sam sintetiše vitamin C i da je nemoguće stvoriti veću zalihu vitamina C u organizmu, bitno je uzimati dovoljne količine svaki dan.

Saznaj više

Baš kao što je našem telu potrebna hrana kako bi bilo zdravo, tako su i mozgu potrebne esencijalne masne kiseline. Ako želite bezbrižne zlatne godine sa puno uspomena, prilagodite svoju ishranu tako da unosite više omega-3 masnih kiselina.

Saznaj više

O ovom izuzetno važnom mineralu se ne govori  tako često kao o vitaminu C ili kalcijumu, međutim i magnezijum je podjednako važan za naš organizam. To je životno važan mineral koji učestvuje u brojnim reakcijama u organizmu poput mineralizacije kostiju i stvaranja energije, a važan je i za prenos impulsa sa nerva na mišić. Smanjuje umor i malaksalost, neophodan je za balans elektrolita, kao i za normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Saznaj više

Došlo nam je leto, a sa njim i duži boravak na otvorenom, letnji odmori i putovanja. Uz sve pogodnosti, leto sa sobom donosi i neke opasnosti po zdravlje. Pod uticajem sunca u koži se stvara vitamin D, koji je neophodan za ugradnju kalcijuma u kosti, stvaranje koštane mase i sprečavanje osteoporoze. Sunce pozitivno utiče i na naše raspoloženje. Međutim, ukoliko preteramo sa izlaganjem sunčevim zracima ono nam može pokazati i svoju negativnu stranu. Sunce izrazito isušuje našu kožu, izvlačeći vlagu i masnoće iz nje, pa to dovodi do povećane osetljivosti kože, alergija, opekotina a ubrzava i starenje kože.

Saznaj više

Zimi provodimo mnogo vremena u zatvorenom prostoru, a malo se krećemo, čime se metabolizam usporava. Posledično sporiji protok telesnih tečnosti dovodi do nakupljanja toksina  pa pada nivo energije. Vremenske promene u prirodi imaju veliki uticaj na naš organizam. Sa dolaskom sunčanih dana naše telo počinje da  oseća težinu i umor. Pospanost, bezvoljnost, umor, manjak koncentracije i razdražljivost, simptomi su koji se osete sa pojavom prvih dana proleća.

Saznaj više

Osobe koje puše, piju alkohol, često su izložene sunčevoj svetlosti, ili pojačano naprežu svoje oči, čitajući, provodeći dosta vremena radeći ispred kompjutera i gledajući televiziju, povećavaju rizik da vremenom oštete svoj vid. Brojne studuje pokazuju značajnu vezu između nedovoljnog unosa pojedinih vitamina i minerala i nastanka poremećaja vida kao i bolesti oka.

Saznaj više

KAKO SPREČITI PROLEĆNI UMOR? Dolaskom lepših dana često se suočavamo sa neobičnom pojavom – umesto boljeg raspoloženja i više energije javlja se umor, iscrpljenost i neraspoloženje. Umor nije poremećaj niti bolest. To je jedan od najčešćih simptoma koji prati mnoge bolesti i stanja, od prehlade do ozbiljnijih bolesti kao što su dijabetes, hipotireoidizam, mononukleoza i sl., a prepoznaje se po fizičkoj i psihičkoj iscrpljenosti. 

Saznaj više